Image

Image

Elektro Guzzi

Austria

Živi nastupi elektronske muzike odavno su prevazišli momenat kada su nekoliko ljudi iz Dizeldorfa odlučili da napuste svoje krautrok početke i postanu mašine. Od tada je lista naslednika ovog muzičkog izraza narasla do epskih razmera, a oni su ga vremenom i tehnički usavršavali: od muzičara koji su na sceni uklapali elektroniku sa svojim post pank estetikama, pa sve do današnjih laptop producenata koji brišu granice između živog nastupa i DJ seta u klubskom kontekstu. Naravno da je evolucija ovog koncepta išla i u obrnutom smeru, pa su tako elektronski muzičari svoj zvuk uveli u tradicionalne strukture bendova, praveći moderne interpretacije muzike svojih prethodnika, pritom kombinujući analognu i digitalnu muzičku opremu.

Uzevši sve ovo u obzir, možemo zaključiti da Elektro Guci iz Beča ne pripada niti jednom od gore okarakterisanih pravaca, a upravo to i jeste razlog zbog koga producentska kuća Makro nije oklevela da ih uzme pod svoje. Iako njihov zvuk sasvim sigurno upućuje na to da su Bernard Hamer, Jakob Šnaidevind i Bernard Brejer takođe odlučili da postanu mašine - na naše veliko iznenađenje, njih trojica ipak uopšte ne koriste iste (bilo nam je potrebno nekoliko potvrda putem mejla i snimaka njihovih proba da bismo se uverili u to).

Koliko god digitalno zvučali, ovaj bend ne može biti više analogan nego što jeste, producirajući i nastupajući u najklasičnijoj mogućoj postavci: bas gitara, gitara i bubnjevi. Ali, koliko god tradicionalno delovali, njihov zvuk govori u prilog tome da je ovaj bend sve samo ne tradicionalan.

U svojim dugim epskim improvizacijama, Elektro Guci ne interesuje puko istraživanje minimalnih i dab zvučnih reljefa, gde se slučajne ideje rađaju upravo iz tih improvizacija i postaju nezvanični, četvrti član benda. Ono što Elektro Guci zaista interesuje jeste struktura. Oni muziku produciraju i izvode na isti način kao i svaki savremeni producent i izvođač elektronske muzike, nastojeći da svaki element bude savršeno uklopljen i da doprinosi skladu pesme. U njihovim izvođenjima ne postoji unapred pripremljen kompjuterski obrađen materijal kao podloga, nema lupova, prerada, niti sličnih trikova. Koliko god bilo teško za poverovati, ono što čujete kada slušate Elektro Guci je 100% živo izvođenje.

Bend je nastao 2004., ali tek nakon pet godina usavršavanja, članovi su konačno odlučili da uđu u studio. Možda je upravo to razlog neverovatne uverljivosti njihovih nastupa, koja im je omogućila turneju po Japanu, kao i nastupe na Sonar festivalu u Barseloni i u Berlinskom klubu Berghain, čak i pre nego što je bilo naznake za bilo kakvim studijskim materijalima.

Koliko god fascinantno zvučao njihov debi album koji su izdali za Makro producentsku kuću (a producent im je bio niko drugi do čuveni Patrik Pulsinger), bend je savršeno dobro uigran da potpuno isti zvuk prenese na scenu. Tu, na sceni, oni povezuju hipnotizujuću moć analognog tehno zvuka sa vizuelnim zadovoljstvom živog izvođenja istog, tu pred vašim očima. Njihovu muziku čujete i svedočite njenom izvođenju, a preostaje vam ništa drugo nego da se prepustite i zaigrate.

Image

info@terminalfest.org


Kupi ulaznicu!